Србима у Албанији прети нестанак са историјске сцене

Српски народ у Албанији, који је више векова одолевао историјским
ударима, ратним стихијама, почев од турског вековног казамата,
тортуре краља Ахмета Зугуа (1918-1939), потом, комунистичког
једноумља Енвера Хоџе (1944-1985), све до 20. века, чудом је опстао.
Било им је све ускраћено, осим да живе и дишу! Тек 2008. године
српском народу у Албанији је дозвољено, да после 76 година уче свој
језик, пишу својим писмом. До тада нису смели да зборе на матерњем,
нису смели да имају икону у кући, или крст, за то се у време Е.Хоџе
губила и глава.
Од свих заједница у Албанији, највећа острашћеност и освета
спровођена је према српском народу. Ова заједницу је, данас, тешко
подвести под статистику, јер се све више њих сада изјашавају као
Срби и православни и припадници муслиманске вероисповести и
римокатолици. Већина њих знају своје право порекло. Многи се
враћају својој вери и српским коренима, попут познатог балканолога и
албанолога др Каплана Буровића, Бледара Башановића… Од 2,8
милиона становника у Албанији, више од 30 одсто су православци. У
Скадру (250.000 са околином), преко 40.000 су Срби! Скадар је, иначе,
по историјским изворима, древна српска престоница, 410-1181.
године.

Године 1485. у северном делу Албаније, скадарској области, око 90
одсто становништва чинили су Срби, а 1905, у околини Скадра живело
је око 250.000 Срба.
Та несвакидашња појава дубоке свести о свом корену, прецима,
вековима није јењавала. Распамсала се 2008. године, када је на молбу
српске заједнице у Албанији на челу са председником Срба и
Црногораца Розафа, Павлом Јакоја Брајовићем, устројена после 76
година, прва школа-курс српског језика, коју су више од 12 година
похађале у Скадру, све генерације, у неколико смена. Професор

Светозар Ћираковић+ из Никшића је учио све нараштаје. Тако је
пробуђена велика нада у препород Срба у Албанији.
Од тада до данас, од почетне школе српског језика, која је била
стожер обнове српског националног бића у Албанији, основана је и уз
подршку покојног митрополита Амфилохија Радовића и Црногорско-
приморске митрополије Српска национална библиотека. Потом су
наши сународници основали културно-уметничко друштво, песничку
заједницу, традиционалну манифестацију “Дани културе Срба у
Албанији”, спортско друшто, економско-туристички центар, где
навраћају сви који дођу из Србије, ЦГ или Републике Српске. До сада
је мини-школу српског језика завршило преко 2000 полазника, а 40
студената се школовало у Србији. Да се то дешава у некој другој
земљи био би то догађај деценије, о којем би знао цео свет, догађај за
славље, а датум почетка враћања својим коренима славила би
матична држава. Ми смо, међутим, пре две године, довели у опасност
опстанак српске заједнице у Албанији. Ми смо васкрснуће српске
заједнице маргинализовали, како у историјском, тако и у духовном
смислу. Као да се не ради о нашем народу, који има само нас, нашу
Матицу.

Срби из Србије и ЦГ су почели да долазе у посету својим
сународницима, да их помажу. Многе ОШ у Србији су се повезале са
Школом српског језика и Удружењем, куповале и слале књиге на
српском језику у Скадар. Касније су се у Албанији пробудила и друга
места, села, поут Фира, где живе Срби муслиманске вероисповести.
Подсећамо, према одлуци Владе Републике Србије, надлежно
Министраство за дијаспору од 2008, потом Министарство за спољне
послове се обавезало да годишње финансира рад српске школе, са
12,5 хиљада евра. Тако је било 12 година. Скромна свота је
обезбеђивала закуп просторија, плату професору, набавку књига и
учила. Та мала помоћ Србије је била велика подршка нашем народу,
који је заблистао. Међутим, пре две године је изостала адекватна
помоћ матице Србије – српској заједници у Албанији! Уместо да помоћ
постане издашнија, она је смањена, нашем незаштићеном народу, који
је васкрсао из пепела и мрака. Више у Скадру не ради школа српског
језика, која је била историјски светионик за наш народ. Срби немају
новца од онога што добију да сами плаћају рад учитеља, рад школе,
закупнину, рад Економског-туристичког центра

Упућујемо апел за помоћ српској заједници у Албанији, чији је
опстанак угрожен, јер ће се због недостатка финасија угасити све
институције, школа, све што је дуго година неговано.
Нека нам за узор послуже земље у окружењу, треба да погледамо
како Хрватска са пуно разумевања и издашно помаже хрватским
грађанима у ЦГ приморју, у Војводини, или Мађарска у околним
земљама, и на северу Србије у Војводини. Сваки грађанин који се
осећа Мађарем може да добије мађарско држављанство са свим
повластицама и могућност, ако жели, да се пресели у Мађарску!
Срби из Албаније вапе за Србијом и годинама моле да им се одобри
право на стицање држављанства матичне земље. Међутим из Србије-
нема одговора. Не сумњамо да је нашем руководству веома тешко.
Можда нема руководства у свету који је од стране неких западних
држава изложен жестоким притисцима, па чак и претњма и
понижењима, попут српског. Ми то разумемо. Али, не смемо да
заборавимо на оне који имају само нас.
Ми смо заборавни и незахвални. Ту не мислим само на званичну
Србију, већ на све нас. Незахвални смо као народ, јер не поштујемо
Србе у Албанији, којима сва страшна историјска зла и неправде нису
затрли траг. А може да се деси да им Матица помогне у нестајању.
Због њих, њихове одане љубави према Србији, збори се у Албанији
српски језик, чује се наша песма, негује се култура и сећање на наше
претке -страдале 1912-13, 1914-18, које смо ми заборавили или их се
сећамо једном годишње.
Тој заједници српског феникса прети опасност да нестану у садашњој
Албанији, у националном, културном, духовном смислу.
Позивано све оне, који имају моћи и осећај за одговорност за
генерације које долазе, да помогну финансијски српској заједници у
Албанији.
Председник Срба и Црногораца “Розафа” (преотето име зa Гојковицу
младу) Павле Брајовић је недавно замолио да упутимо овај апел,
рекавши де ће се без издашније помоћи Матице срушити све што су
Срби тихо градили деценијама. Потребна је стално финансирање на
годишњем нивоу Српске заједнице у Албанији. Помозимо нашим
храбрим сународницима, да ми не бисмо дошли, ускоро, у сличну
ситуацију.

Биљана
Живковић

ПОТПИСНИЦИ АПЕЛА

Манастир Михољска Превлака,
Матица српска у Црној Гори,
Српски културни центар “Ћирилица”,

Уставобранитељи XXI,
Сабор универзитетских професора Србије, са мр Горданом
Кангрга, двоструким магистром електротехнике и
иницијатором и организатором Сабора УПС,

Удружење пензионера просветних радника Београда,
Удружење жена Србије – Сачувајмо село,
Удружење православних жена Србије, као огранак
Међународног савеза православних жена, са седиштем у
Москви и њеним оснивачем Биљаном Живковић,

и бројним грађанима, потписницима Апела…

Број телефона Павла Брајовића +355-68-409-46-07