Б И О Г Р А Ф И Ј А

Нада Петровић, историчар и архивски саветник

Нада Петровић, рођ. Самарџић завршила је гимназију „Урош Предић“ у Панчеву, а дипломирала 1975. на Филозофском факултету у Београду, Група за савремену историју, код проф. др Василија Крестића. Радни век провела је у архивској струци, прво у Архиву ЦК СКЈ (1976–1990), а затим у Архиву Југославије од 1990. до половине 2014. када је отишла у пензију.

У Архиву Југославије била је начелник Одељења за информисање, објављивање архивске грађе и међународну сарадњу. Носилац је пројекта едиције Извори за међународне односе 1930–1940. Приредила је 8 књига Извештаја Министарства иностраних пословаКраљевине Југославије од 1930. до 1937. Написала је велики број биографија водећих политичких личности (председника држава и влада, министара иностраних послова, посланика Краљевине Југославије) за зборнике докумената.

Радила је на многим изложбама архивских докумената, а аутор је изложбе: Југословенско-француски односи 1918–1941, члан српског тима и један од аутора изложбе архивских докумената Тито–Стаљинкоја је приређена у сарадњи са руском Федералном архивском агенцијом 2006. Изложба је била отворена у Москви и Београду, многим градовима Србије и Републике Српске; аутор је изложбе Деца у Великом рату, која је отворена поводом стогодишњице Великог рата 2014. у галерији РТС и др. Све изложбе гостовале су по бројним галеријама, архива, музеја и других установа широм Србије и Републике Српске.

Један је од приређивача књиге Руски лекари у Краљевини СХС/Југославији, Биографски речник1918–1946. која је објављена са Домом руске дијаспоре „Александар Солжењицин“ из Москве. Објавила је књигу Самарџићи у Великом рату и Војсци Краљевине Југославије 1918–1941.и Попис жртава братства Самарџић у Првом светском рату, Бањалука, 2020.

Члан је неколико редакција историјских часописа. Радове објављује у: Гласнику, часопису Удружења архивских радника Републике Српске, Архиву – часопису Архива Југославије, Браничевском светионику, часопису Удружењапотомака ратника 1912–1920, из Пожаревца, Историјској баштини изУжица, Добровољачком гласнику, гласилу Удружења ратних добровољаца 1912–1918, њихових потомака и поштовалаца из Београда и др.

Аутор је многих текстова у листу Политика, у додатку:Култура, уметност, наука.Учествовала је на бројним научним скуповима са истраживачким прилозима. Истражује историју медицине, сарадник је Историјскесекције Српског лекарског друштва (наступа са истраживачким радовима на конгресима ИС СЛД) и Удружења ратних добровољаца1912–1918, њихових потомака и поштовалаца.

Носилац је „Златне архиве“, највишег признања у архивистичкој струци које додељује Фондација Александра Арнаутовића.Била је члан Комисије Министарства културе и информисања за доделу буџетских средстава (мандат 4 године); тренутно члан две Комисија у Архиву Србије.

Од 2016. стручни сарадник у Архиву Српске православне цркве где ради на сређивању грађе фондова Архива СПЦ и писању информативних средстава.Стручни сарадник је у раду на многим пројектима архива.

Facebook
Email

Актуелности

Связь времён и народов

В Армавире в библиотеке им. В. И. Лунина Час патриотизма с Биляной Живкович. В библиотеке им. В. И. Лунина состоялся час

Светоскавска академија

Сотрудник нашего Общества православных женщин Сербии професор Милена Дорич со молодым  сербам на День св. Саввы сербского сербского.

Биляна Живкович: «НАТО и ЕС – это враги, которые приносили боль и смерть многим народам

Руководитель общества православных женщин Сербии, журналист, писатель Биляна Живкович в эфире телерадиомарафона «Zдесь и сейчас» на телеканале «Луганск 24» прокомментировала заявление